Imotska krajina Medij s iskustvom
SVITANJE
Savršenstvo trena
još snije u kušinu
Arija nepomična
naoko neranjiva
Oslovljavan ovi dan
imenon tvojin
Ne znan di je granica
na putu do sunca
Viruj straj me je
tog beskrajnog gropa
svitla koje oslipljuje
Priuska besida
gucaj suze
prislana očajnička trajanja
Za bokun tvoje duše
se pridržin
da se ne izgubin
u punoj borši šupjih pitanja
u ovon monologu jubičastog svitanja
TAMO DALEKO
Tamo daleko
a tako blizu
Di more je na izmaku
ne tribaju riči
Tamo daleko
a tako blizu
jubav strpjiva
na tebe sliči
Izrečena svitlost
sluga ponizni
škuroj noći
fjabu pripovida
Slipo bez konta
dotaknu se ruke
dok cukar
škripje u dlanima
Deštožo
kroz padanje meko
švoga se vitar
u zvizdanom zvonu
Tu na tronu
zrilosti mojih žeja
sa raskršća svisti
svi dani u notama vala
nekako su isti
Tamo blizu
u krtol svojih maštanja
slova moga imena
u bumbak smisti
Cvit crveni
osmihom
mojim poškropi
u noć srebrnu
oči mi zaklopi
Niz kurenat
snove pusti
u tragu sveta plamena
da dotiču nas slike
živih kolura
samo našeg
ukradenog vrimena
Slavica Čizmić
