Ponedjeljak , 15 srpnja 2024

Dragica Zeljko Selak dobitnica prve nagrade „SIMBOL GRADA VUKOVARA – JEAN MICHEL NICOLIER“

Pobjednica natječaja „Vukovar-Škabrnja – Momento poetika 2022.“ naša je Slivanjka i Imoćanka, pjesnikinja Dragica Zeljko Selak s pjesmom „Vukovar k’o Božji  vrhunac“.

Povodom Dana sjećanja na žrtve Domovinskog rata i Dana sjećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje, u prigodi 31. obljetnice i „Tjedna sjećanja na Vukovar i Škabrnju“ Hrvatska udruga Benedikt i Udruga veterana 4. gardijske brigade u Splitu dodijelili su joj prvu nagradu „JEAN-MICHEL NICOLIER” za pjesmu „Vukovar k’o Božji vrhnac“ na večeri domoljubne poezije održanoj u Splitu, 14. studenoga 2022., u sklopu Tjedna sjećanja na Vukovar i Škabrnju, a nagradu joj je uručio pukovnik u miru Mate Buljubašić, pjesnik i priređivač ovog osmog pjesničkog susreta.

Nagrađena pjesma Vukovar k’o Božji vrhunac posvećena je vukovarskim majkama i Lylian Forunier, majci Jean Michel Nicoliera (prevedena je i na francuski jezik), objavljena joj je u zborniku „Vukovaru-Škabrnji H momento poetika 2022.“ . Naša pjesnikinja Dragica Zeljko Selak godine 2020,  bila je dobitnica treće nagrade Vukovar-Škabrnja – Momento poetika 2022.“ za pjesmu „Hrvatska zvona salve zvone“.

VUKOVAR  K’O BOŽJI VRHUNAC

                                     Vukovarskim majkama i Lyliane Forunier (Nicolier)

Majko, ne traži me, ni u jami, ni u zemlji

i nikad više ne pitaj, krvnika,

gdje moje tijelo

spokojno počiva.

Vidjet ćeš jednom

kad bujice navale i svu zemlju ispremetnu

tamo će biti samo kosti.

Majko, nemoj ih vaditi,

na njima stoji Vukovar,  golubica bijela,

k’o Božji vrhunci.

Majko, ne traži me, tamo gdje me nema

i krvniku, ne daj, da se tvojom mukom hrani.

Tu sam, Majko, skriven u tvome srcu, na sigurnom.

Čuješ li kako moje srce kuca u otkucaju tvoga?

Vidiš li, Vukovar sâm,

tvoja ljubav k’o Božji vrhunac.

Majko, ne traži me više, u dubokoj zemlji,

nego svoj pogled svrni k nebu i gledaj

u sunce koje plovi nad Vukom  i Dunavom

gdje svijetlim svjetlošću,

ljubav tvoja, srce Vukovara.

Dok mi duša s Izvora života,

grli dobrotom sve ljude,

pusti me majko, veseliti se

i ne traži me više, 

u zemlji,

crnoj od noći .

Majko, nisam zaspao na smrt,

živ sam i motrim te s neba,

s vukovarskog vodotornja, pjesmu ti vijorim:

Vezak vezem, crven, bijeli, plavi,

i na tebedivna svjedočanstva čuvam,

Vukovar ja sam, tvoja ljubav k’o Božji vrhunac!

VUKOVAR COMME LES MONTAGNES DE DIEU

                              Les mères de Vukovar et Lyliane  Forunier (Nicolier)

Mère, ne me cherche pas, ni dans la fosse ni dans la terre.

Et ne demande plus jamais au bourreau

où mon corps

repose en paix.

Tu verras

quand les torrents se déverseront et retournerons la terre.

ne resteront que des ossements.

Mère, laisse-les, sur eux se dresse Vukovar, colombe blanche, 

Comme les montagnes de Dieu .

Mère ne me cherche pas, là où je ne suis pas

et ne laisse pas le bourreau se nourrir de votre tourment.

Je suis là, mère, caché dans ton cœur, en sécurité.

Entends-tu comme mon cœur resonne dans le tien ?

Me vois-tu, je suis Vukovar,

ton amour comme les montagnes de Dieu.

Lève ton regard vers les cieux et vois

Comme le soleil vogue sur la Vuka et le Dunav

Où je brille de tous feux,

Ton amour, le cœur de Vukovar

Mon âme Source de vie,

embrasse les êtres de sa bonté,

laisse-moi mère, je suis heureux

ne me cherche plus,

dans les antres de la terre,

sombre comme la nuit.

Mère, je ne me suis pas endormi dans la mort,

je suis vivant et je te regarde des cieux,

du château d’eau de Vukovar, je chante:

Je tisse une broderie rouge, blanc, bleu

et je chéris ces témoignages merveilleux de toi.

Je suis Vukovar, ton amour comme les montagnes de Dieu

U ozračju ponosa i sjećanja na Vukovarce, hrvatske domoljube i junake, žive i mrtve, a ovom prigodom nakon hrvatske himne u izvedbe mješovite klape Elektrodalmacije i minute šutnje za sve mrtve hrvatske branitelje, svoje pjesme su uz nagrađene pjesnike krasnoslovili: Frano Livajić i Branka Mlinar, čije  je pjesme krasnoslovila Ivana Grubišić, te Tomislav Čagalj, Jozo Pirić, Julija Stapić, Mirko Perak, Zvonimir Hazdovac, Ilija ProtuđerDragan Vranješ i drugi.

Svečanosti je uime Splitsko-dalmatinske županije nazočio dožupan Stipe Čogelja, koji je pozdravio sve nazočne i čestitao nagrađenima u ime župana Blaženka Bobana, te uime Hrvatske udruge „Benedikt“ nazočio je Željko Pleić i dr. Marko Jukić te brojni drugi članovi. a svečanosti je nazočio i admiral Ante Urlić. Program je vodio Mate Buljubašić, pukovnik u miru, a u glazbenom dijelu programa nastupila je klapa „Elektrodalmacija“ koja je izvela hrvatsku himnu i nekoliko domoljubnih pjesama.

Naslovnicu zbornika kao i nagradu „Simbol grada Vukovara – Jean Michel Nicolier“ izradio je fotograf Vladimir Zemunik, dugogodišnji fotograf i suradnik Festivala dalmatinskih klapa Omiš.

Osim prvonagrađene pjesnikinje Dragice Zeljko Selak, nagrađeni su drugom nagradom pjesnik i humorist Nađan Dumanić za pjesmu „Vukovar vam nikad zaboravit neće“ i trećom profesorica hrvatskog jezika i književnosti na Sveučilištu u Zadru Jelena Alfirević.-Franić za pjesmu „Kata Šoljić“.

                                                                                         Ante Aračić