Imotska krajina Medij s iskustvom
Kad god je u Imotskom bila
Ona uvik bi mi donila bombona!
Al jednoga dana
Kad se vraćala s pijace,
Vidjela je sladolede,
U rukama gradske dice!
Pa pomisli – koje slasti
Idem i ja doniti svomu Anti!
Iako su joj stvari bile pune ruke
Svrati,
I uze jedan sladoled u turke!
Pa radosna sva u srcu
Stavi sladoled u zovnicu!
Ali vani ljeto, vruće!
Trebalo je doći do kuće!
Ide putem, misli joj se roje.
A vrućina u zovnici učinila svoje!
Kad je blizu kuće bila.
Zove mene:
Dođi, vidit što san ti donila!
Prpa, po zovnici traži, žuga
Sad je ovdi bijo!
Mokra ruka pokaza joj da se otpio!
Od sladoleda ostala je mrlja,
Od radosti tuga!
Tako je i bilo!
Iako je već odavno među nama nema,
Sladoled iz zovnice
I sad često bude tema!
Pa sad mene zbog toga zezaju i zbivaju razne trice
Pitajući:
Ja bi malo sladoleda iz zovnice!
Ante Zdilar, učitelj
