TVOJA VERONIKA
Utisni mi, Isuse, obris lica svoga,
Nek moje srce bude Tvoja slika,
Da Te ljubim cijelim svojim bićem
I da budem Tvoja Veronika.
Ne mogu prestati misliti o Tebi,
O ranama što Ti lice prekrivaju.
Muka mi dođe samo kad pomislim,
Koliko Te moji grijesi ranjavaju.
Oprosti mi, Kriste, Ljubavi moja,
Kajem se gorko i vrlo mi žao,
Da si zbog mene i grijeha mojih
Na drvetu križa svoj život dao.
Oprostio Ti si meni otprve,
Nisam ni rekla molitvu do kraja.
Ti poznaješ moje srce malo
I sve, baš sve ja bih Tebi dala.
Ivana Galić