Ponedjeljak , 15 srpnja 2024

Pismo Franzu Kafki iz zapadne Imotske krajine

Imotski galantari (slika iz knjige U KAMENU ČVOR)

Dragi moj Vranc, evo da ti se javin da smo, vala Bogu, svi kolici mi galantari, dobro i zdravo kao što želimo i tebi i tvojima. Oprosti mi dragi Vranc na rukopisu, jer to drlja ovi moj mlađi berekin koji se javio dragovoljno ali, ne boj se, ja sve diktiran i nadgledan.

Vrlo mi je drago bilo i u duši toplo kada san u voje (novine) vidio da si objavio svoj prvi roman i tako krčiš sebi puta prema tomu literarnomu Olinpu i penješ se, ma ne penješ se nego se prndecaš, priskačući i po tri skalina.

Neka, neka vidijo san ja odman kad san te prvi put ugleda u galantarskoj trgovini na Staromestske namesti, tvoga oca Ermana, da će od tebe ispasti veliki čovik. I svaki put kad bi te susrio bio san sve više uviren da od tebe trgovca nikad. I molin te, dragi moj Vranc, ne ljuti se na svoga staroga jer on imade nako naprsitu narav, i ne more ti on drugačije pa viče ko da ga svi đavli raznose. Nego, reci ti svomu Mati (potra san maloga sada) jesi li ti naša štogod ljubezne curice gori u Pragu? Znan já, uvik si bio malo postidljiv ali ti je vrime da nađeš neku golubicu, moj golubane.

Kad smo već kod tica, ti sigurno znadeš da ti je prezime Kafka – od kavka, a na rvacki ti je to, brte moj, čavka. Ali, opet lipše piva golubica nego čavka.

Ovde ti je Dragi Vranc, sve po staromu, vrućine i ljuti poskoci, intrada podbacila, šoldi što smo donili iz Češke tope se ko led iz Bijakove u bačvi na derneku o Velikoj Gospi, tako da će se i ove imotske galantarske čavke uskoro vratiti jer nam pomalo svima vali Prag, pivo, posa i pinezi. Nu, i mene brte udarilo pa nabroji iz ćustaka sve na pe, koda san ti ja neki pisac, pisnik a ne običan prašinar, tj. galantar.

Dragi moj Vranc, puno te pozdravljan i veselin se našemu susretu u Pragu (kad ti nećeš amo) i poslušaj ti svoga Matu i nađi neku, je li drugaricu, jer ako samo barkaš po librin pogubiš se ko i oni naš što je učijo za popa.

Lipo te pozdravlja tvoj Mate

P.s.

Ovako nekako bi moglo glasiti pismo koje bi imotski galantar Mate uputio Franzu Kafki (1883-1924, čije se stogodišnjice smrti spominjemo ovog lipnja) kojega je upoznao ili mogao upoznati u galantarskoj trgovini na veliko, njegova oca češkog Židova, Hermanna Kafke, pa vi, prije svih, Lovrećani, prigledajte tavane, baule, kuvere i korespondenciju didova i pradidova, jer nikad se ne zna.

Z. G.